Ko su Armani (Cincari)?
Odakle su došli u Srbiju i naselili se širom Evrope?
Koji jezik govore?
Koja su im kulturna obeležja, religija i običaji?

Od slavnog Moskopolja je prošlo tek manje od tri veka a Cincari i njihov jezik su dospeli na neslavnu listu ugroženih naroda, naroda u nestajanju. A opet, ima nas još uvek.

Koliko Cincari i njihovi potomci znaju o sebi? Koliko o Cincarima zna naše okruženje? Zna se malo i to ubrzava asimilaciju i vodi u zaborav.

Srpsko-cincarsko društvo „Lunjina“ čuva od zaborava ime Cincara kroz predavanja koja daju odgovore na skoro sva pitanja. Pogledajte snimke na našem YouTube kanalu Teme predavanja su istorija i migracije našeg naroda, običaji, muzika, jezik i kultura. Govorimo o značajnim ličnostima iz našeg naroda koji su doprineli napretku Srbije, o njihovim zadužbinama, načinu života i patriotizmu.

Imali smo priliku da naučimo više o Vladanu Đorđeviću, Jelisaveti Načić, Mariji Prita, porodici Spirta, porodici Vučo, Hristiforu Žefareviću, porodici Zega, Borislavu Pekiću, itd. Predavanja su bila posećena ne samo od strane naših članova nego i od naših sugrađana jer su ih držali stručni predavači: dr Miroslav Ružica, Dragomir Milenković, dr Liljana Gavrilović,dr Predrag Mutavdžić, dr Branko Nadoveza, dr Goran Bašić, i mnogi drugi.

Nezadovoljni smo statusom u Srbiji, ali naša saradnja sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti ima veliki značaj. Odbor za ljudska i manjinska prava i prof. dr Stanovčić s uveli Cincare u ovu instituciju. Serija predavanja je obuhvatila više tema i više država u kojima žive Cincari.

Prvi put se čuo cincarski jezik na predavanju Krista Gocija iz Albanije, zatim Sotirisa Bletsasa iz Grčke, a predavanje Nikole Karakote je održano u Institutu društvenih nauka.

Etnografski institut SANU uz pomoć „Lunjine“ je pokrenuo veliki projekat „Cincari kroz porodično sećanje“ a pridružila im se i makedonska akademija nauka. Podaci koji će se prikupiti na terenu će oslikati život Cincara, njihove migracije u Srbiji i šire.