Izdavaštvo i mediji

Održavanje svesnosti da Cincari žive u Srbiji u današnje vreme nije moguće bez medija i literature.

Srpsko-cincarsko društvo „Lunjina“ ima obavezu da Cincare zaštiti od potpune asimilacije i da javnost u Srbiji podseća da među njima žive pripadnici cincarskog naroda koji nema svoju državu.

Štampana reč ima veliku snagu.

Kada je na jeziku cincarskog naroda (limba armaneascã) onda je to i borba za samoodržanje. Cincari su narod bez države, ali ne bez svog materinjeg jezika. SCD „Lunjina“ se trudi da održi izdavačku delatnost zahvaljujući sredstvima koja nam dodele nadležna ministarstva.

Prevode se značajne publikacije i proza i poezija na srpski jezik da bi se cincarska kultura približila našem okruženju, ali i da bi cincarski potomci saznali više o svom nasleđu. Na našem jeziku se i dalje stvara književnost, a društvo daje podršku književnicima Cincarima koji stvaraju na srpskom jeziku.

Prevode se značajne publikacije i proza i poezija na srpski jezik da bi se cincarska kultura približila našem okruženju, ali i da bi cincarski potomci saznali više o svom nasleđu. Na našem jeziku se i dalje stvara književnost. Društvo daje podršku književnicima Cincarima koji stvaraju na srpskom jeziku i prisustvuje promocijama u Klubu književnika.

Nekada je društvo izdavalo svoj Bilten čiji je urednik bio Pribislav Marinković, sa ciljem da se članstvo redovno informiše o aktivnostima društva.

Za one koji ne koriste nove tehnologije društvo je napravilo štampanu publikaciju koja sadrži pet godina aktivnosti

Od osnivanja do danas su objavljene veoma značajne knjige vezane za poreklo, istoriju i kulturu Cincara:

  • Srpsko – cincarski rečnik, Dr Pribislav Marinković, Beograd, 2004.
  • Cincarsko – srpski rečnik, Dr Pribislav Marinković, Beograd 2009.
  • Cincari – narod koji nestaje, Dr Nikolas Trifona, Beograd 2010.
  • Cincari – dobrotvori, Dr Pribislav Marinković, Beograd 2000.
  • Invictus, Vanghiu Dzega, Beograd, 2010. – zbirka poezije
  • Snaje i zetovi Cincara, Dr Pribislav Marinković, Beograd, 2006.
  • Ko je ko medju Cincarima, Dr Pribislav Marinković, Beograd
  • Grafike Hristofora Zefarovića, Dr Pribislav Marinkovic, Beograd

Velikani-znamenite ličnosti cincarskog porekla u istoriji Srba, Dr Pribislav Marinković, Beograd, 2005

  • Cincarsko pitanje, Maks Demetar Pajfus, Beograd, 2004.
  • Gramatika, Mihaila Bojađija
  • Dvojezična zbirka poezije pesnika Đorđe Vrana iz Rumunije
  • Anali – aktivnosti društva od 2013-2017.godine, 2020.
  • Antologija savremene cincarske poezije (dvojezično), Lila Kona, 2020.
  • Zbirke narodnih umotvorina ’’Usta prave-usta kvare’’, Jane Andre (cincarski-srpski)

Ne zapostavljamo ni pojavljivanje u medijima. Nismo uvek zadovoljni interesovanjem televizijskih kuća i novina, ali im redovno šaljemo obaveštenja o našim značajnim događanjima.

Najbolja nam je saradnja sa RTS pa smo tako učestvovali i u emisiji „Žikina šaranica“2011. godine u kojoj su nam se pridružili i gosti iz Albanije.

U toku 2016. godine u okviru serijala „Obrazovno ogledalo“ emitovana je emisija „Cincari u mozaiku Balkana“ autora Gordane Rafael.

U emisiji „Sve boje života“ na poziv urednice Vesne Pavliček gostovale su članice pevačke grupe „Lunjina“ koje su osim pesme govorile i o cincarskim običajima.

Marin Bodrožić je gostovao na Kopernikus-TVKCN u emisiji „Nedeljom u 3“ na poziv voditeljke Anete Farago. Govorio je o aktivnostima društva, znamenitim Cincarima u istoriji Srbije i značaju Cincara za razvoj građanskog društva

U časopisu VREME 3.12. 2015. Godine je objavljen opširan tekst KAMELEONI BALKANA, Sonje Ćirić.

ILUSTROVANA POLITIKA, 23.02.2016. godine, u rubrici manjine objavljuje tekst TAMO GDE ŽIVE CINCARI naše Sonje Ćirić. Priča je nastala prilikom boravka Tome Enake u Beogradu

03.06.2017. na televiziji Pink 3 u emisiji Pravac kod gospođe Dragane Kanjevac gostovali su gospodin Nikola Karakota, gost iz Pariza i gospođa Lila Cona, predsednica “Lunjine”. Tom prilikom su pričali o poreklu Cincara, njihovim običajima i trenutoj situaciji koja se tiče očuvanja cincarskog identita i kulture u državama Balkana u kojima su prisutni.

Lila Kona je govorila o našim najnovijim štampanim izdanjima 2020. godine jer su sve tri knjige od velikog značaja za cincarsku zajednicu. U Jutarnjem programu RTS u razgovoru povodom Dana materinjeg jezika je govorila o značaju održanja cincarskog jezika.

U časopisu VREME je objavljena sjajna prezentacija tih knjiga.

Bilo je dosta gostovanja i kratkih reportaža ali po mišljenju društva nedovoljno da bi se stekla prava slika o nama.

Snimljene emisije i reportaže pogledajte na našem YuTube kanalu.